“Није завршена само школска година. Кажу, детињство је завршено. Једно велико детињство је завршено.” – Мика Антић
Осам година је пролетело у тренутку. Дошло је време да напустимо основну школу, исту ону коју смо преплашени и збуњени посматрали током првог разреда. Школа је док смо ми урезивали своја имена у њу, урезивала себе у нас, знањима које нам је безрезервно пружала. Међу нама су многи будући песници, научници, лекари, филозофи, архитекте… који ће градити ово друштво и бити његов понос. Али од свега тога битније је да се међу нама налази доста добрих људи који ће својим друговима остати у лепом сећању. Људи који су својом ведрином и позитивношћу улепшавали дане школовања. Кроз школске ходнике ће још дуго одзвањати наши гласови и песме које смо заједно певали, осмеси који су испуњавали срца свих “добровољних затвореника основно-школског утврђења”. Ових осам година нам је пружило снаге да, колико год то нама изгледало страшно, истински одрастемо, али и да у себи сачувамо ону децу која су 1. септембра 2013. године ушла у ову школу.
Милица Вељковић 8/2
